Кад је реч о болестима
јетре, ултразвуком се може приказати:
•дифузно јетрено оштећење - оболења јетре која захватају орган у целости (масна инфилтрација, хепатитис, цироза и друге болести)
•жаришна оштећења јетре - често се виде мањи тумори (нпр. доброћудни хемангиоми), али и метастазе тумора других абдоминалних органа, као и тумори јетре (нпр. хепатоцелуларни карцином, хепатобластом код деце или колангиокарцином, тј. тумор жучних водова у јетри)
Постоји и цели низ других болести јетре које се могу више или мање успешно приказати ултразвуком, али тада су често потребне и допунске, комплементарне претраге, као што су ЦТ, магнетна резонанца и инвазивне претраге.
Што се тиче
жучних водова, ултразвук је најкориснији у откривању камена или песка у жучној кесици. Откривање песка у самим жучним водовима мање је прецизно, али се зато јасно види проширење жучних водова због њихове блокаде каменом или тумором.
Ултразвук квалитетно дијагносткује постојање упале или малигних тумора
жучне кесице. Могу се видети и мањи доброћудни тумори.
Код
гуштераче (лат. Pancreas), која се често отежано приказује због надутости црева, ултразвучно се могу открити натечена, упално промењена гуштерача (акутни панкреатитис), знакови хроничне упале, тумори, проширење гуштерачних водова из различитих разлога (нпр. због блокаде тумором).
Код
слезине се често види њено увећање, најчешће због цирозе јетре или неких инфективних или крвних болести, а могу се видети и метастазе тумора (нпр. меланома), затим инфилтрација лимфома и слично.
Ултразвучним прегледом
бубрега могу се прилично добро приказати камен или песак у бубрегу и бубрежне цисте. Од малигних бубрежних тумора код одраслих најчешћи је аденокарцином бубрега (хипернефром), а код деце нефробластом (Wilmsov тумор). У бубрезима су могући и бенигни тумори, као што је ангиомиолипом.
Осим наведеног, ултразуком се добро приказују и тзв. застојне уропатије, дакле проширења каналног састава бубрега узрокована блокадом у отицању мокраће, нпр. због камена или тумора у мокраћоводу или бешики.
У бубрезима су честе и прирођене аномалије и варијације (нпр. потковасти бубрег), које се често открију ултразвуком.
Ултразвучни приказ
надбубрежних жлезда обавља се у дијагностици већих тумора, попут аденома, карцинома, феокромоцитома, неуробластома итд.
Ултразвуком се могу приказати и упална стања, као што су апсцеси у абдомену (могући након оперативних захвата), али и узроци тзв. акутног абдомена (нпр. задебљана зид слепог цријева или већ споменута упала жучне кесице).
Када вршити ултразвучни преглед абдомена ? Ултразвучни преглед абдомена треба вршити код болова у трбуху и леђима, муке, повраћања, надутости, необјашњивог мршављења, осећаја тежине или наглог увећања трбуха а најбоље на основу упута лекара опште праксе или специјалисте друге специјалности који претходно утврдио потребу за ултразвучним прегледом.
Која је корист а који су ризици ?
Корист је првенствено у брзини и тачности налаза који се добијају дијагностичком ултрасонографијом абдомена, где се нема ризика од прегледа. Контроле се понављају колико је потребно, без опасности од оштећења ткива и органа.
Ултразвук дојки
Ултразвук је широку примену добио у дијагностици обољења дојке, јер је нешкодљив и ефикасан. Препоручује се свим женама да након 30 године живота редовно контролишу дојке, што значи да је минимално потребно једном годишње урадити овај преглед. Уз самопреглед дојки и ехо дојки може се увек на време открити евентуално постојање патолошких промена у дојкама што поједностављује и олакшава лечење.
Ултразвук штитне жлездеУлтразвучни преглед штитне жлезде и меких структура врата омогућава да се оцени величина штитне жлезде, унутрашња структура и промене на жлездама врата.
Патолошке промене штитне жлезде се једноставно и ефикасно откривају овом методом. Ехо штитне жлезде уз лабораторијске налазе хормона, као и уз преглед ендокринолога и ендокриног хирурга представља поуздану методу за откривање обољења и праћење дејства терапије.