Iako čine polovinu biračkog tela u Srbiji, žene u neuporedivo manjem procentu učestvuju u politiičkom životu zemlje, uprkos brojnim zakonima koji propisuju određene kvote o broju žena, počev od izbornih listi političkih stranaka i samih parlamenata. Slična je situacija i na polju biznisa. Razlika između polova se drastično povećala sa početkom ekonomske krize… Ovo su samo neki od zaključaka konferencije ,,Žensko liderstvo za budućnost“, održane proteklog vikenda u Beogradu kojoj su prisustvovale i predstavnice opštine Vladičin Han, a koja se bavila ulogom žena u sprovođenju ekonoskih reformi i ekonomskom razvoju Srbije. Pored žena iz Srbije, ovom skupu su prisustvovale i predstavnice različitih institucija SAD, zemalja EU i regiona koje su govorile o svojim iskustvima u sprovođenju uspešnih reformi ili o uspešnim biznisima kojima rukovode. Takođe, na konferenciji su govorile i bivša premijerka Slovečke Iveta Radičova, zatim Džudi Van Rest, izvršna potpesednica Međunarodnog republikanskog instituta, koji je i jedan od organizatora ovog skupa, zatim Gordana Čomić, potpredsednisa Skupštine Srbije, kao i Marija Obradović i Jelena Travar Miljević, predstavnice ženske parlamentarne mreže. Ono što je opština Vladičin Han predložila u cilju osnaživanja žena u pokretanju sopstvenog biznisa, naišlo je na odobravanje, uz obećanje da bi takvi predlozi mogli da dobiju i institucionalnu potvrdu. U Srbiji banke ne prihvataju hipoteku u mestima manjim od 50 hiljada stanovnika. U tom slučaju šanse za pokretanje sopstvenog biznisa na jugu Srbije imaju samo žene koje žive u Vranju i Leskovcu. Ostalih jedanest opština sa juga Srbije ispada iz ove trke. Ako se na to doda i činjenica da su ovo jedne od najsiromašnijih i njanerazvijenijih opština u zemlji, bez obzira na novi Zakon o finansiranju lokalnih samouprava, mogućnosti lokalnih vlasti su ovde poprilično male. Predolzi predstavnica hanske opštine odnosili su se na to da država pomogne kroz formiranje garancijskih fondova, prilikom uzimanja kredita za pokretanje biznisa. Drugi predlog išao je u pravcu poboljšanja položaja trudnica i porodilja. Postojeća zakonska rešenja na neki način samo štite one žene koje već imaju posao, bilo na određeno, bilo na neodređeno vreme. Potrebno je zaštititi žene na selu, poljoprivrednice i žene koje nemaju nikakav posao, a zbog nege detea nisu ni u mogućnosti da rade. Predloženo je da se svim porodiljama obezbedi pomoć, makar dok dete ne napuni godinu dana. |