Sreda, 11. Februar 2009.

Šta je privatizacija donela jugu Srbije

Zbog nepoštovanja ugovora do sada je raskinuto 10 kupoprodajnih ugovora od oko sto zaključenih. – Među uspešnim ima dvadesetak preduzeća koja zapošljavaju od 20 do 50 radnika.
Sa neredovnim primanjima od 5.000 do 9.600 dinara mesečno tekstilci su na ivici bede i mnogi gladuju, saopštila su sva tri sindikata nekada moćnog tekstilnog giganta „Jumko”.
Oni su još dodali da su iznenađeni nonšalantnim ponašanjem države koja je vlasnik 63 odsto kapitala u „Jumku”. Ovo obraćanje možda i najbolje ilustruje tešku ekonomsku situaciju u ovom delu Srbije, u kojem privatizaciju mnogi vide kao „omču oko vrata”.
Privatizacija se odvijala – i odvija – veoma traljavo jer je još uvek neprodato stotinak preduzeća, a na prstima ruke se mogu izbrojati oni koji su uspešno privatizovani.
Kako ističu u Regionalnoj privrednoj komori u Leskovcu koja pokriva Pčinjski i Jablanički okrug, do sada je privatizacija obavljana putem aukcije u stotinak preduzeća.
Zbog nepoštovanja ugovora raskinuto je 10 kupoprodajnih ugovora. Prema najnovijim podacima, broj nezaposlenih na jugu Srbije veći od 70.000 sa trendom povećanja.
U Vranju fabrika obuće „Koštana” ne postoji, slično je i sa „Poljoproduktom”, „Nemetalima”, „Živinoproduktom”, štamparijom „Nova Jugoslavija”, „Trikotažom” i drugima. „Mehanizacija” iz Vladičinog Hana dugo ne funkcioniše, slično je sa „Erozijom”, fabrikom nameštaja „Sloga” u kojoj je propala privatizacija, a nešto slično se najavljuje u „Balkan briku” a poljoprivredni kombinat „Delišes” je na kolenima.
Slično je i u Surdulici gde ne radi pogon Jumka, Mačkatice, „Vlasine produkt” i drugi. Najteže je u Trgovištu gde PK „Pčinja” ne postoji, pogon „Koštane” po osnovu zakupa hale nešto radi. Izuzimajući Fabriku krevetića u Radovnici koja celokupnu proizvodnju izvozi u Švedsku, sve ostalo je stalo.
U Bujanovcu „Megal”, „Gumoplastika”, „Proleće”, „Svetlost” i druga su van stroja, posluju „Simpo”, „Heba” koju je nedavno kupio „Nektar”, Bujanovačka banja i nekoliko malih privatnih firmi poput „Lagade”, „Enterijera” koje zapošljavaju od 30 do 50 radnika. U Preševu je slična situacija. „Grafofleks” ne postoji, kao ni „7. juli”, a opstaje nekoliko malih privatnih preduzeća.
Ipak, za prvu dobru privatizaciju „nogu je povukao” Britiš amerikan tobako koji je pre pet godina kupio Duvansku industriju Vranje. Za vreme koliko je BAT prisutan u Vranju, DIV je povećao proizvodnju za četiri puta, a tržišno učešće za 50 posto. Za to vreme je uloženo oko 100 miliona evra.
Konzorcijum od 304 radnika autosaobraćajnog preduzeća „Jedinstvo” iz Vranja kupio je svoje preduzeće i investiravši više od 90 miliona dinara. Nedavno je većinski vlasnik „Jedinstva” postao izraelski „Kavim” koji obnavljanjem voznog parka vraća staru slavu ovom nekada najuspešnijem autoprevozniku.
Već nekoliko godina na beogradskoj Berzi vlada prava jagma za akcijama vranjske metalske industrije „Alfa plam”, čiji su većinski paket od 70 odsto nakon privatizacije preuzeli investicioni fondovi i banke iz Amerike, Švedske, Estonije, Kipra i iz drugih evropskih zemalja. Preostalih 30 odsto akcija ove firme, koja ima 970 zaposlenih, u vlasništvu su penzionera, sadašnjih radnika i građana Srbije.
Nedavno je šabački „Galeb grup” postao većinski vlasnik metalske industrije „Zavarivač” u Vranju. Ovom preduzeću su pre, a posebno nakon privatizacije, potrebni radnici svih profila zbog posla u Italiji, Nemačkoj, Austriji, Engleskoj i Sloveniji.
Predrag Mitrović, direktor Fabrike vode „Vlasinka” u Toplom dolu, kaže da je od preuzimanja fabrike za flaširanje vode „Vlasinka” od vranjskog „Simpa”, „Koka-Kola” HBC sistem uložila više od četiri miliona evra i da je tendencija dalje ulaganje u cilju postizanja standarda kompanije.
U Vladičinom Hanu je „Nektar” kupio deo „Delišesa” i ova savremena fabrika sokova dobro posluje. U Vranju je privatizovan lokalni list „Slobodna reč” koja se već više od mesec dana ne štampa. Privatizovana je Vodogradnja, Rasadnici i mnogi drugi čiji se efekti privatizacije tek očekuju, kao što to očekuje „Simpo”, „Jumko”, RTV Vranje i mnoge druge.
Prema nepotpunim podacima, u privredi ovog dela Srbije trenutno je zaposleno oko 17.000 sa prosečnom zaradom od 17.000 do 23.000 dinara što varira od opštine do opštine. Među uspešnim ima dvadesetak preduzeća iz oblasti tekstila, obuće, prehrane i stočne hrane koja zapošljavaju od 20 do 50 radnika.
Inače, na ovom području ima tridesetak porodičnih fabrika, mlekara, tekstilnih i drvoprerađivačkih preduzeća koja solidno posluju i zapošljavaju radnike. Jedini koji je u vreme ekonomske krize najavio zapošljavanje novih radnika je Dragan Aleksić iz „Nutrika”, a njegovim stopama, kako se očekuje, krenuće još neki mali privrednici.