Sreda, 4. Februar 2009.
Minimalac oko 15.000 dinara
Socijalno-ekonomski savet Srbije utvrdio je da minimalna zarada bez poreza i doprinosa u prvoj polovini ove godine iznosi 87 dinara neto po radnom satu ili 15.000 dinara mesečno. Tako je minimalna cena radnog sata popvećana za devet dinara jer je u drugoj polovini prošle godine iznosila 78 dinara, a mesečni minimalac je skočio sa 13.572 dinara. Ukoliko se minimalna cena rada po satu prevede na dnevnu zaradu, to znači da svi zaposleni kojima poslodavci isplaćuju ovoliku dnevnicu zarađuju 696 dinara za osmočasovno radno vreme. Inače, utvrđivanje minimalne zarade propisano je Zakonom o radu i polazi se od troškova života, kretanja prosečne zarade u Srbiji, egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice, stope nezaposlenosti i opšteg nivoa ekonomske razvijenosti. Kada se ono što je u zakonu zapisano prevede u stvarni život, znači da radnici s minimalnom mesečnom zaradom mogu da, ako ništa drugo, bar prate potrošačku korupu. Međutim, u stvarnosti to ni blizu ne odgovara istini jer je svima jasno da se s minimalcem od 15.000 dinara ne može živeti ni deset dana, čak i pod uslovom da se jede i kupuje samo ono iz potrošačke korpe. Potrebeno je, nažalost, mnogo “gimnastike” da porodica koja želi da jede tri puta na dan pokrije svoje potrebe sa 696 dinara dnevno ili pak s 15.000 mesečno. Problemu tu nije kraj, jer veliki broj srpskih poslodavaca svojim zaposlenima mesečno ne isplaćuje ni ovoliki minimalac. Zvanično oko 14.000 zaposlenih u Srbiji prima minimalnu zaradu, ali nema podataka o tome koliko ih prima ispod tog iznosa. Procene pominju brojku od čak 100.000 zaposlenih koji sanjaju da gazda poštuje bar zakonski utvrđenu minimalnu zaradu. A najbolji dokaz za to da mnogo radnika ne prima ni minimalac krije se u statističkom podatku prema kome desetak opština u Srbiji ima prosečnu zaradu manju od propisane minimalne! Pravno gledano, radnici kojima poslodavci isplaćuju zaradu manju od minimalne imaju pravo da se obrate Inspekciji rada, koja u tom slučaju protiv neodgovornog poslodavca podnosi prekršajnu prijavu. Međutim, oštećeni radnici to ne čine jer im je važnije da imaju bilo kakav posao i nisu spremni da rizikuju da izgube i to malo crkavice koju primaju jer su više nego svesni toga da je mnogo rezervnih igrača koji će pristati da rade za male pare. Ukoliko se ipak odvaže na to da prijave zakidanje na minimalcu, kazne za gazdu se kreću i do milion dinara, mada nema zvanične potvrde o tome da je bilo koji poslodavac, samo zato što ne isplaćuje minimalnu zaradu, zaista i kažnjen.
|