Уторак, 1. Јули 2014.

“Оне звездане очи”, нова књига песама Ане Илић биће представљена у Београду

ВЛАДИЧИН ХАН- Будући студент, наша суграђанка осамнаестогодишња песникиња Ана Илић, која болује од тешке, ретке и неизлечиве болести Фридрајхова атаксија, представиће 16. јула у Београду своју нову књигу „Оне звездане очи“.

Промоција књиге „Оне звездане очи“биће одржана у среду, 16. јула од 18.00, у Kафе књижари Делфи СКЦ (Ресавска 33).Поред ауторке, учествоваће музичар Зоран Стојић Стојке, књижевница Жаклина Киш и други угледни писци, глумци, хуманитарни активисти…

Овај сусрет биће уједно и прилика да посетиоци купе нову књигу Ане Илић (по цени коју сами одреде) и тако олакшају њену борбу с опаком болешћу, омогуће дужи и достојанствен живот и пруже могућност да студира (цео приход од продаје књиге иде у фонд за помоћ Ани Илић).

Покровитељ ове хуманитарне акције, књижевница Ивана Кузмановић, поводом промоције изјавила је:

- Ретка и неизлечива болест која је задесила Ану Илић сада је успорила свој ток и стање ове девојке је сад стабилније. Знамо колико унутрашња радост и вера имају исцелитељску снагу, а када се томе придода љубав свих нас до којих су Анине поруке стигле, онда је јасно и колика је захвалност у њеном срцу. Оно што је помогло квалитет Аниног лечења и живота су свакако и донације које пристижу „померисрца“ давалаца, а о којима њен живот и даље зависи. Пред вама је нова збирка песама чудесне, даровите девојке из Владичиног Хана која је уз свој усуд добила изузетну снагу духа и изражене таленте. Чућемо стихове Аниних песама које ће нас померити и уз које ћемо упознати посебан облик живота који живе храбри, они које су напале тешке, ретке и неизлечиве болести.
"Оне звездане очи" у нас гледају погледом пуним љубави, поверења и наде. Хвала им. И хвала вама који ћете доћи на промоцију.

Уредница издањаЖаклина Кишо књизи каже:

- Ако је у својој првој збирци песама „Под светлом истине“ Ана унела светлост у наше душе и очи, овом другом збирком је дотакла њену другу димензију – мрак. Ана је у својим песмама згазила снове који пузе за њом, поднела да је сигурније бити изван свих осуда. Кад у даху прочитамо све песме, схватамо да је „наметнуто истинито“, а „оне звездане очи“, закључујемо, прогледаће оног дана кад се бело и црно заволе. Осим што је својим стиховима направила снажне духовне кораке ка уједињењу свих опречних спознаја, Анина збирка песма је јак и дубоки опроштај за непосебност и подељеност свега, посебно међу људима: „Ниси посебан“, закључује Ана, „само припадаш“.
А она, Ана Илић, ова сјајна уметница, свакако, својим талентом и песмама, припада најбољим песницима младе генерације 21. века, са којима „сања на крову, ближа небу“, истовремено га дарујући свима нама, заветујући нас, недвосмилено, да се тргнемо из својих сигурних лука. „Удри јаче. Поломи огледало“, последњи је стих Анине песме у новој збирци песама, која се и чита али и оставља читаоца – потпуно без даха.
"Оне звездане очи" у нас гледају погледом пуним љубави, поверења и наде. Хвала им. И хвала вама који ћете доћи на промоцију.

Биографија:

Ана Илићје рођена 25.12.1995. у Врању, живи у Владичином Хану.

До своје девете године ни по чему се није разликовала од остале деце, осим можда у ванредним резултатима које је постизала у првим годинама свог школовања. Поред приметног замарања ништа није указивало на судбину која јој се убрзано приближавала. Имала је непуних десет година када јој је на Дечијој неурологији у Београду, постављена дијагноза - Фридрајхова атаксија. Ретка, тешка и подмукла болест за коју нема лека, а лекови за успоравање њеног развоја прескупи и недоступни у нашем здравственом систему.

За кратко време Ана доспева до везаности за инвалидска колица, а низ озбиљних секундарних дијагноза прате ону основну: озбиљна кардиомиопатија, скелетни деформитети, замор, мишићна слабост, дијабетес... По дефиницији болести, могући су проблеми са гутањем, чулима вида и слуха.

Интелект остаје нетакнут, па тако Ана наставља школовање и основну школу завршава одличним успехом и међу најбољима је у генерацији. Средње образовање, и поред честог одсуствовања због природе болести, редовно наставља у локалној гимназији, а својим радом заслужује и право на ученичку стипендију којом себи омогућава успешније школовање и део оних тинејџерских радости које су јој ускраћене што због болести, што због остајања без посла њених родитеља у суровој транзицији.

Период касног детињства и преласка у доба адолесценције, Ана проводи у свакодневној борби против опаке болести оним што јој се једино нуди - свакодневном физикалном терапијом и осмехом. У исто време проналази свој дар и почиње да своје мисли и осећања преноси на папир, и обликује их у текстове и песме. Непоколебљиву тежину речи – неизлечиво, Ана је одлучила да умањи несвакидашњим поетским даром кроз који је открила сопствену стваралачку моћ. Из сваке њене песме, презреле не само за њен узраст већ и за много старије, извиру спознаја и светлост истине.

Као да јој нису довољни здравствени проблеми са којима је суочена већ је, животом на другом спрату зграде без лифта, онемогућена да се самостално укључи у живот и настави школовање. Да би те своје жеље и права остварила обавезно је присуство оца уз чију помоћ се сваладава висинска разлика.

Прва збирка песама “Под светлом истине” настајала је у периоду између десете и шеснаесте године, а светлост дана је угледала на 16. рођендан као поклон групе аутора ИК Лагуна и као почетак хуманитарне акције под координацијом и покровитељством књижевнице Иване Кузмановић. Спој талента, несвакидашње поезије, животне приче младе песникиње и искрених најлепших жеља донатора наишао је на сјајан пријем у јавности. Као ауторско издање, до сада је штампана у осам тиража и може се рећи да је књига пронашла пут до читалаца од Аустралије до Канаде.

Награђена на књижевном конкурсу “Речи у боји” у организацији Канцеларије за младе Врање, добитник Захвалнице Националне организације за ретке болести Србије за допринос ширењу свести о ретким болестима, Светосавског (2013. ) и Кнеза Лазара (2014.) - признања за унапређење културног стваралаштва општине Владичин Хан. Носилац је Вукове дипломе за школску 2013/14. г. Гимназије “Јован Скерлић.

“Под светлом истине” је бирана за књигу месеца у неким од градских библиотека у Србији, а песме заступљене: у антологији ‘Најлепше љубавне песме српских песникиња’ (“99 српских песникиња кроз векове – од монахиње Јефимије до најмлађе Ане Илић”), јубиларном издању утицајног часописа за књижевност, уметност и културу “Градина”, интернационалним зборницима: “Искре љубави”, “Између два света”, “Поетско ћоше”, “Осмех живот краси”, “Море на длану” (Хрватска), “Осветљавање”.

Љубазношћу Издавачке куће “Прометеј” из Новог Сада, збирка је представљена читаоцима и на Међународном сајму књига 2012. у Београду, а 2013. уз помоћ Удружења писаца “Седмица”, Франкфурт и на највећем сајму књига на свету у Франкфурту.

У склопу активности које је Национална организација за ретке болести Србије организовала 2013. поводом обележавања Међународног дана ретких болести, 27. фебруара на Великој сцени Позоришта Атеље 212 одржано је ‘Књижевно вече са Аном Илић’. Анине стихове говорили су: Ивана Кузмановић, писац, Ивана Димић, драматург и управница Позоришта Атеље 212, као и глумци: Милан-Цаци Михаиловић, Иван Јевтовић, Ненад Ћирић, Јаков Јевтовић, Тања Петровић и Владислав Михаиловић.

Девет песама, преведених на енглески језик, објављено је у најстаријем српском листу у САД "Амерички Србобран" који је основан у Питсбургу 1905. где и данас излази једном недељно. Песме је превела госпођа Мира Матарић, доктор наука из лингвистике и светске књижевности.

Анине песме су превођене и на пољски и заједно са њеном биографијом, објављене на сајту: “Поезија, Поезија” где се представљају ствараоци из земаља некадашње источне Европе.

Своју збирку песама, Ана Илић је представила на промоцијама у Београду (књижара ‘Делфи’, СКЦ), Владичином Хану (Центар културе), Врању (Галерија Народног универзитета), Лос Анђелесу (Банкет сала Цркве "Свети Сава"), Торонту (Хејзел сала / СКУД Опленац) и Нишу (два пута - Културни центар града Ниша и Велика сала зграде СПС-а), као и на Октобарским сусретима писаца дијаспоре у Франкфурту.

Читањем песама Ане Илић обележаван је и Међународни дан особа са инвалидитетом, а препознавши значај и несвакидашњост њене поезије, са Аном је велики број новинара водио разговоре, што је у форми интервјуа остало забележено у многим домаћим и страним часописима, дневним новинама. Програмске прилоге радиле су готово све националне ТВ куће као и велики број регионалних, али и “Телевизија УСА” – за наше исељенике на простору Сједињених држава и ТВ Торонто – за исељенике на простору Канаде, а стихови су се могли чути и на таласима неких слушаних радио станица. Безброј сајтова, портала или блогова је објављивало ‘Анину несвакидашњу причу’ а на друштвеним мрежама “Фејсбук” и “Twitter” сваког дана је прати на хиљаде људи из целог света!

Данас Ана наставља да пише и да се бори против Фридрајхове атаксије. Једна је од тек неколико оболелих у Србији од ове болести.

Општина Владичин Хан, у срадњи са Центром културе је као покровитељ неколико хуманитарно – музичко - културних манифестација учествовала у организацији ових догађаја и у више наврата пружала и друге врсте помоћи.