Среда, 4. Фебруар 2009.

Минималац око 15.000 динара

Социјално-економски савет Србије утврдио је да минимална зарада без пореза и доприноса у првој половини ове године износи 87 динара нето по радном сату или 15.000 динара месечно. Тако је минимална цена радног сата попвећана за девет динара јер је у другој половини прошле године износила 78 динара, а месечни минималац је скочио са 13.572 динара. Уколико се минимална цена рада по сату преведе на дневну зараду, то значи да сви запослени којима послодавци исплаћују оволику дневницу зарађују 696 динара за осмочасовно радно време.
Иначе, утврђивање минималне зараде прописано је Законом о раду и полази се од трошкова живота, кретања просечне зараде у Србији, егзистенцијалних и социјалних потреба запосленог и његове породице, стопе незапослености и општег нивоа економске развијености. Када се оно што је у закону записано преведе у стварни живот, значи да радници с минималном месечном зарадом могу да, ако ништа друго, бар прате потрошачку корупу. Међутим, у стварности то ни близу не одговара истини јер је свима јасно да се с минималцем од 15.000 динара не може живети ни десет дана, чак и под условом да се једе и купује само оно из потрошачке корпе.
Потребено је, нажалост, много “гимнастике” да породица која жели да једе три пута на дан покрије своје потребе са 696 динара дневно или пак с 15.000 месечно. Проблему ту није крај, јер велики број српских послодаваца својим запосленима месечно не исплаћује ни оволики минималац. Званично око 14.000 запослених у Србији прима минималну зараду, али нема података о томе колико их прима испод тог износа. Процене помињу бројку од чак 100.000 запослених који сањају да газда поштује бар законски утврђену минималну зараду. А најбољи доказ за то да много радника не прима ни минималац крије се у статистичком податку према коме десетак општина у Србији има просечну зараду мању од прописане минималне!
Правно гледано, радници којима послодавци исплаћују зараду мању од минималне имају право да се обрате Инспекцији рада, која у том случају против неодговорног послодавца подноси прекршајну пријаву. Међутим, оштећени радници то не чине јер им је важније да имају било какав посао и нису спремни да ризикују да изгубе и то мало цркавице коју примају јер су више него свесни тога да је много резервних играча који ће пристати да раде за мале паре. Уколико се ипак одваже на то да пријаве закидање на минималцу, казне за газду се крећу и до милион динара, мада нема званичне потврде о томе да је било који послодавац, само зато што не исплаћује минималну зараду, заиста и кажњен.