Среда, 11. Фебруар 2009.

Шта је приватизација донела југу Србије

Због непоштовања уговора до сада је раскинуто 10 купопродајних уговора од око сто закључених. – Међу успешним има двадесетак предузећа која запошљавају од 20 до 50 радника.
Са нередовним примањима од 5.000 до 9.600 динара месечно текстилци су на ивици беде и многи гладују, саопштила су сва три синдиката некада моћног текстилног гиганта „Јумко”.
Они су још додали да су изненађени ноншалантним понашањем државе која је власник 63 одсто капитала у „Јумку”. Ово обраћање можда и најбоље илуструје тешку економску ситуацију у овом делу Србије, у којем приватизацију многи виде као „омчу око врата”.
Приватизација се одвијала – и одвија – веома траљаво јер је још увек непродато стотинак предузећа, а на прстима руке се могу избројати они који су успешно приватизовани.
Како истичу у Регионалној привредној комори у Лесковцу која покрива Пчињски и Јабланички округ, до сада је приватизација обављана путем аукције у стотинак предузећа.
Због непоштовања уговора раскинуто је 10 купопродајних уговора. Према најновијим подацима, број незапослених на југу Србије већи од 70.000 са трендом повећања.
У Врању фабрика обуће „Коштана” не постоји, слично је и са „Пољопродуктом”, „Неметалима”, „Живинопродуктом”, штампаријом „Нова Југославија”, „Трикотажом” и другима. „Механизација” из Владичиног Хана дуго не функционише, слично је са „Ерозијом”, фабриком намештаја „Слога” у којој је пропала приватизација, а нешто слично се најављује у „Балкан брику” а пољопривредни комбинат „Делишес” је на коленима.
Слично је и у Сурдулици где не ради погон Јумка, Мачкатице, „Власине продукт” и други. Најтеже је у Трговишту где ПК „Пчиња” не постоји, погон „Коштане” по основу закупа хале нешто ради. Изузимајући Фабрику креветића у Радовници која целокупну производњу извози у Шведску, све остало је стало.
У Бујановцу „Мегал”, „Гумопластика”, „Пролеће”, „Светлост” и друга су ван строја, послују „Симпо”, „Хеба” коју је недавно купио „Нектар”, Бујановачка бања и неколико малих приватних фирми попут „Лагаде”, „Ентеријера” које запошљавају од 30 до 50 радника. У Прешеву је слична ситуација. „Графофлекс” не постоји, као ни „7. јули”, а опстаје неколико малих приватних предузећа.
Ипак, за прву добру приватизацију „ногу је повукао” Бритиш американ тобако који је пре пет година купио Дуванску индустрију Врање. За време колико је БАТ присутан у Врању, ДИВ је повећао производњу за четири пута, а тржишно учешће за 50 посто. За то време је уложено око 100 милиона евра.
Конзорцијум од 304 радника аутосаобраћајног предузећа „Јединство” из Врања купио је своје предузеће и инвестиравши више од 90 милиона динара. Недавно је већински власник „Јединства” постао израелски „Кавим” који обнављањем возног парка враћа стару славу овом некада најуспешнијем аутопревознику.
Већ неколико година на београдској Берзи влада права јагма за акцијама врањске металске индустрије „Алфа плам”, чији су већински пакет од 70 одсто након приватизације преузели инвестициони фондови и банке из Америке, Шведске, Естоније, Кипра и из других европских земаља. Преосталих 30 одсто акција ове фирме, која има 970 запослених, у власништву су пензионера, садашњих радника и грађана Србије.
Недавно је шабачки „Галеб груп” постао већински власник металске индустрије „Заваривач” у Врању. Овом предузећу су пре, а посебно након приватизације, потребни радници свих профила због посла у Италији, Немачкој, Аустрији, Енглеској и Словенији.
Предраг Митровић, директор Фабрике воде „Власинка” у Топлом долу, каже да је од преузимања фабрике за флаширање воде „Власинка” од врањског „Симпа”, „Кока-Кола” ХБЦ систем уложила више од четири милиона евра и да је тенденција даље улагање у циљу постизања стандарда компаније.
У Владичином Хану је „Нектар” купио део „Делишеса” и ова савремена фабрика сокова добро послује. У Врању је приватизован локални лист „Слободна реч” која се већ више од месец дана не штампа. Приватизована је Водоградња, Расадници и многи други чији се ефекти приватизације тек очекују, као што то очекује „Симпо”, „Јумко”, РТВ Врање и многе друге.
Према непотпуним подацима, у привреди овог дела Србије тренутно је запослено око 17.000 са просечном зарадом од 17.000 до 23.000 динара што варира од општине до општине. Међу успешним има двадесетак предузећа из области текстила, обуће, прехране и сточне хране која запошљавају од 20 до 50 радника.
Иначе, на овом подручју има тридесетак породичних фабрика, млекара, текстилних и дрвопрерађивачких предузећа која солидно послују и запошљавају раднике. Једини који је у време економске кризе најавио запошљавање нових радника је Драган Алексић из „Нутрика”, а његовим стопама, како се очекује, кренуће још неки мали привредници.