Иако чине половину бирачког тела у Србији, жене у неупоредиво мањем проценту учествују у политиичком животу земље, упркос бројним законима који прописују одређене квоте о броју жена, почев од изборних листи политичких странака и самих парламената. Слична је ситуација и на пољу бизниса. Разлика између полова се драстично повећала са почетком економске кризе… Ово су само неки од закључака конференције ,,Женско лидерство за будућност“, одржане протеклог викенда у Београду којој су присуствовале и представнице општине Владичин Хан, а која се бавила улогом жена у спровођењу еконоских реформи и економском развоју Србије.

Поред жена из Србије, овом скупу су присуствовале и представнице различитих институција САД, земаља ЕУ и региона које су говориле о својим искуствима у спровођењу успешних реформи или о успешним бизнисима којима руководе. Такође, на конференцији су говориле и бивша премијерка Словечке Ивета Радичова, затим Џуди Ван Рест, извршна потпеседница Међународног републиканског института, који је и један од организатора овог скупа, затим Гордана Чомић, потпредседниса Скупштине Србије, као и Марија Обрадовић и Јелена Травар Миљевић, представнице женске парламентарне мреже.

Оно што је општина Владичин Хан предложила у циљу оснаживања жена у покретању сопственог бизниса, наишло је на одобравање, уз обећање да би такви предлози могли да добију и институционалну потврду. У Србији банке не прихватају хипотеку у местима мањим од 50 хиљада становника. У том случају шансе за покретање сопственог бизниса на југу Србије имају само жене које живе у Врању и Лесковцу. Осталих једанест општина са југа Србије испада из ове трке. Ако се на то дода и чињеница да су ово једне од најсиромашнијих и њанеразвијенијих општина у земљи, без обзира на нови Закон о финансирању локалних самоуправа, могућности локалних власти су овде поприлично мале. Предолзи представница ханске општине односили су се на то да држава помогне кроз формирање гаранцијских фондова, приликом узимања кредита за покретање бизниса.

Други предлог ишао је у правцу побољшања положаја трудница и породиља. Постојећа законска решења на неки начин само штите оне жене које већ имају посао, било на одређено, било на неодређено време. Потребно је заштитити жене на селу, пољопривреднице и жене које немају никакав посао, а због неге детеа нису ни у могућности да раде. Предложено је да се свим породиљама обезбеди помоћ, макар док дете не напуни годину дана.