Културне вредности Владичиног Хана заснивају се на локалном културном наслеђу и традицији Јужне Србије.

Манастир „Богородичино успење“се налази у селу Мртвица, 14 километара од Владичиног Хана, на излазу из Грделичке клисуре. Смештен је на платоу једва ширем од самог манастира са којег се пружа величанствен и незабораван поглед на околину. Грађевина је необична због разноликости облика и градитељских фаза. Према предању, темељи манастира постављени су крајем петог или почетком шестог века. Унутрашњост је осликана у византијском стилу.

Манастир Свети Илија,налази се у селу Кацапун на територији општине Владичин Хан. Манастир су изградили Немањићи јер се налазио на путу за Хиландар.

Изграђен је у 13. веку на темељима старог манастира. Манастирска црква зидана је од грубо тесаних камених блокова, лепљених блатом и зато представља споменик културе и духовности од изузетног значаја. Фреске у манастиру, први пут су осликане у 16. веку, византијским иконописом.

Према предању, у манастиру су живела три калуђера на челу са игуманом Симеоном. Игуман је 1809.г. локалне Србе подигао на устанак. Мехмед паша је угушио устанак, устанике и игумана обесио испред манастира, калуђере растерао а манастир затворио. Мноштво књига однео је у Врање што говори о његовом значају као културном седишту Срба у то време.

У једном временском периоду, који није тачно утврђен, на цркву се обрушило оближње брдо, па је тако манастир био затрпан испод земље, претпоставља се најмање 100 година. Манастир је открило крдо стоке које је пасло у околини и од тада манастир у Кацапуну поново постаје велико светилиште.

Уз сам манастирски комплекс протиче поток чисте планинске воде (Топлица),који се улива у Лепеничку реку. У околини манастира Светог пророка Илије у Кацапуну, налазе се неколико лековитих извора. Путеви до извора су приступачни и богати природним лепотама.

Храм Светог Христовог Преображењаналази се у селу Стубал, 9 километара од Владичиног Хана.

За храм се везују бројне легенде.

Према једном предању, храм потиче с краја 14. века и задужбина је Краљевића Марка, који је с оближњег брда 3 пута бацао топуз да би одредио где треба да сагради цркву и сва 3 пута је пао на исто место, у врх брда а потом би се откотрљао у подножје. Марко је више пута почињао да гради храм у подножју, али све што би мајстори изградили по дану, анђели би ноћу пренели на врх брда, где је топуз првобитно падао. Марко је тада одлучио да изгради цркву на брду где и дан стоји. Једне ноћи, на том месту указао се Исус Христ, по чему је храм добио име.

Испосничка црква Свете Петкесе налази у селу Лепеница, 8 километара од Владичиног Хана.

Црква је у народу позната и као „Латинска црква“ због олтара који је неуобичајено окренут према западу.

Црква је, у суштини, дело природе, а не грађевина коју је направио човек. То је стена са два отвора. У једном отвору је извор воде за које се верује да лечи главобољу и вид. У другом отвору је део за паљење свећа.

Према народном предању, овакве испосничке богомоље постојале су на овим просторима и пре доласка Словена, што значи да датирају из раног средњег века.

Храм Св. Кнеза Лазара и свих српских мученика и новомученикасе налази у самом градском језгру Владичиног Хана, на изузетно атрактивној локацији, месту званом „Чучуљке“. Посвећен је Светом Великомученику косовском кнезу Лазару и свима онима који су живот положили за своје ближње.

Темељи храма постављени су 1997. г. а освећени 2001. године. На освећењу темеља присуствовао је лично Његова светост Патријарх српски господин г. Павле. Изградња је настављена 2006. године. Крст на главној куполи постављен је 2008. г. чиме је Храм отворен за вернике и вршење богослужења.

Иконостас унутар храма је поклон манастира Св. Прохор Пчињски. Иконостас је изузетно добро очуван, украшен дуборезом и иконама. Стар је преко 30 година.

Гвоздени мост,заштитни знак Владичиног Хана, изградили су српски, аустријски и италијански инжењери и радници 1910. године.

Мост спаја леву и десну обалу Јужне Мораве и омиљено је место за снимање туристичких фотографија.

Парк ослобођења с Крстомје место окупљања у време црквених празника, као што су Бадњи дан и Видовдан када се сече славски колач.

Најупечатљивије обележје парка је крст израђен од храстовог дрвета које, по предању, постоји „од век и свет“ и представља светилиште и врсту оријентира.

Налази се на узвишењу, у градском насељу Кула и подигнут је 1972. године.

Из подножја споменика пружа се прелеп поглед на град и околину, па је омиљено излетиште и игралиште деце.

Најпознатији и најбољи дувачки оркестар не само Владичиног Хана и Србије него и Балкана и шире, са импресивном каријером и богатом дискографијом.

Бобан и Марко Марковић сматрају се једним од најбољих етно музичара Европе и света, а традиционална музика у њиховом извођењу достигла је ниво светски признате уметности.

Контакт: Зорица Цветковић, председник удружења
+381 (0) 64 854 60 85

Контакт: Ненад Јаковљевић, уметнички руководилац
+381 (0) 17 475 561
+381 (0) 63 401 302

Контакт: Драгана Филиповић, уредник програма
+381 (0) 17 473 824