Кукавица је драгуљ југа Србије, планина мира и спокоја, без иједне фабрике или загађивача у околини од 30 км. Љубитељи природе сматрају је за ваздушну бању, јер једном ко посети Кукавицу и удахне ваздух испуњен мирисом четинара, храста, букве и многих лековитих биљака, радо се враћа поново.

Планина Кукавица простире се на територији Владичиног Хана, Лесковца и Врања, између Врањске и Лесковачке котлине, Грделичке клисуре и долине реке Ветернице.

Највиши врх, Влајна (1.441м) налази се на територији општине Владичин Хан. Ту је смештена најзначајнија метеоролошка станица за југ Србије као и војни објекти.

Кукавица је покривена густом шумом, преовлађујуће листопадном (буква и храст) и у мањој мери четинарском. Листопадно дрвеће је самоникло, док су четинари вештачки пошумљени. Најпознатија је златна буква, која је део истоименог природног резервата и убраја се у најквалитетније дрво ове врсте у Србији. Уживање у лепотама планине употпуњују и друге биљне врсте као што су дивља малина, купина, печурке, лековито и зачинско биље, кромпир-гољак (аутохтона врста са високим садржај хранљивих материја).

Кукавица је станиште бројних животињских врста од којих се посебно издвајају дивља свиња, лисица, срна и вук (крупна дивљач) и фазан, дивљи голуб, зец, веверица, јазавац (ситна дивљач) и тиме нуди могућности за ловни туризам.

Као складан екосистем бројне флоре и фауне, са водотоковима међу којима се истиче преко 50 извора питке воде, Кукавица је један од најзначајнијих туристичких потенцијала ханске општине.

Булино језеро- налази се на планини Кукавици у подножју вулканске купе Облик, на подручју села Белановце. По предању, један турски караван повлачио се са ових простора. Чинили су га Турци, њихове жене "буле" и муле натоварене златом. Док су прелазили преко овог језера, потонуо је читав караван, као у живом блату. Данас је "Булино језеро" обрасло травом, која успева само на мочварној подлози.

Стајањем на површини овог језера, када постоји формирана блатна покорица, може се осетити покретање воде испод површине.

Јовачка језерасу оаза лепоте, мира и тишине која поклоницима еколошког туризма, риболовцима, излетницима и љубитељима нетакнуте природе нуде бројне могућности за одмор и уживање у крајолику нетакнуте природе.

Јовачка језера чине скупину од шест урвинских језера и забарене површине насталих на некадашњем Јовачком клизишту. Наиме, у ноћи између 17. и 18. фебруара 1977. године, са околних вулканских купа Грот и Облик, планине Кукавица, кренула је клизна маса од 150 милиона м3,која је довољна да испуни 65.000 олимпијских базена, 2.500 десетоспратница или 150 фудбалских стадиона. У оквиру клизне масе настала су језераЖилевје, Русимово, Црквено, Мало и Живково језеро. ВеликоЈовачко језеронастало је преграђивањем Јовачке реке клизном масом.

Јовачка језерасу редак генетски тип језера, зато су уврштена на списак Инвентара геонаслеђа Србије из 2005. године.

Ово подручје одликује посебно значајан налаз строго заштићене врсте дугоногог мрмољка (Trirurus karelinii) и барске корњаче (emysorbicularis), односно 12 врста риба у језерима и Јовачкој реци.